mici85

Dugujem vam jedno izvinjenje, ustvari zasto bih se ja izvinjavala nije to moja greska, bolje da kazem objasnjenje...Stvarno ne znam sta je uzrokovalo ovaj konfjuzn ni kako je to moguce, ali ovaj post o Porseu, to nije mojih ruku delo...Sta vise, mislim da znam tacno o kome se radi i da cak ni on covek nije kriv za to...

Bilo kako bilo, ja se ne razumem u automobile nesto preterano, ali pohvale za post cu da prihvatim kao da sam ga ja pisala... Nemojte mi zameriti, please...

Porše povećao udeo u Folksvagenu

zoran | 13 Januar, 2009 14:33

Porše povećao udeo u Folksvagenu

zoran | 13 Januar, 2009 14:33

Vazi misljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netacno. U Americi se jede fantasticno. Bilo da jedete u skupim ili jeftinim restoranima, konkurencija je toliko velika da promasaja gotovo da i nema.

Amerika mirise na hranu. Gde god da krenete, prati vas miris pomfrita, krofni, sladoleda. Uzasno je tesko odoleti iskusenjima. Cikago je poznat kao grad u kome se posebno dobro jede. Sa vise od 9000 restorana i 4000 barova i klubova, tesko moze da se desi da ne nadjete ono sto zelite. Svakako ne treba da propustite bar jedan americki obrok, po mogucnosti kasni dorucak (kembel supa, mleveno meso s pasuljem i pomfrit, zatim cheeseburger sa plavim sirom (ludilo!), kafu u Starbucks-u, obavezno cheesecake, donuts, mafine, ma sta god vam padne na pamet.

Radi se ustvari o tome da Amerikanci nemaju vremena ni volje da kuvaju pa onda jedu gotovu hranu koju kupuju u samoposlugama, stave u mikro rernu i od toga se goje. Netacno je da je hrana losa, lose su samo navike.

By the way, kad vec spominjem Cikago u kontekstu grada u kome se mnogo dobro jede, evo jos par reci o njemu, iz ugla nekoga ko je neko vreme boravio u njemu: " Za mene je Cikago jedan od najlepsih gradova na svetu. Jedini razlog zasto nisam ostala da zivim u njemu je klima. Zime hladne a leta vlazna i  sve to jos mnogo izrazenije vetrom koji duva skoro non - stop, zbog cega se i zove VETROVITI GRAD".

Cikago je primamljiv za zivot, zato sto pricamo o velikom industrijskom gradu u kome uvek moze da se nadje posao.

Za mene je neverovatno koliko je cist. Najlepsa ulica Michigan Avenue ili kako je zovu drugacije The Magnificent Mile je jedna od najlepsih ulica gde mozete prosetati, gde pored nekoliko miliona ljudi koji prodju tuda dnevno, ulica i dalje sija od cistoce i slobodno mozete udahnuti punim plucima, skoro kao da ste u planini..."

I sta reci na sve ovo?

Kako god zamisljali ovaj grad o kome ste toliko citali, slusali i gledali - on to jeste ali i mnogo vise: Grinvic vilidz, Vol strit, Kineska cetvrt, mala Italija, mali Brazil, spanski Harlem, visoka kultura, garazna muzika, neboderi, predgradja, striptiz barovi, andergraund galerije, ulicni muzicari, sveznajuci beskucnici, uzurbani biznismeni, nju ejdz propovednici, dzez, hip - hop, Sonik Jut, bejzbol u parku, kafa u hodu, muzika u toaletu, parade, svetlece reklame, Brodvej, stand-up komedija, etiopijski restoran pored bosanske cevabdzinice, budisticki hram iznad Kristijan Dior prodavnice, Vudi Alen scene, stihovi Leonarda Koena, manifest Hakima Beja, haos, depresija, nepopravljiva romantika, veselo i nadasve nesagledivo.

Kako krocite na tlo Njujorka, ravnopravni ste sa svima koji se tu nalaze. Niko vam nece ponuditi pomoc jer izgledate zagubljeno ali vas zato nece ni odmeravati pogledom. Odakle god da dolazite, kako god da izgledate, i ma kakav vam bio akcenat, u Njujorku niste egzoticni. Ovaj grad je nastao kao luka za emigrante a i danas ostaje svet u malom. To je verovatno jedini grad u kome je sasvim prirodno da vas sluzi konobarica koja ne zna jezik tog grada vec morate da joj pokazete redni broj jela koji zelite. Mogucnost da se tako lako uklopite u sredinu daje odredjenu slobodu i komfor koji se retko srecu daleko od kuce. No to ne znaci da u Njujorku vole turiste. Nek vas ne iznenadi ako na pitanje gde je mesto na kom je ubijen Dzon Lenon, Njujorcanin vas uputi u Sjetl.

Besmisleno je preporucivati kulturna desavanja koja se "ne smeju propustiti" u Njujorku. Ionako, u svakom trenutku se odigrava bar desetak razlicitih stvari na kojima biste jako voleli da budete. Kupita Time Out NY koji izlistava preko hiljadu dogadjaja u jednoj nedelji i mudro birajte. Jedino ogranicenje vasim mogucnostima je vas budzet jer neke stvari ipak kostaju pozamasno. Tako, recimo, najjeftinija karta za operu kosta preko 20$, ali kad jednom vidite scenu to zaboravljate. Ako zelite da vidite nesto sa Brodveja po jeftinijoj ceni Na Tajms Skveru mozete kupite karte za nerasprodate izvedbe. Koncerti velikih muzickih imena su preskupi a Njujork ima takvu andergraund scenu da nema razloga zaliti za zvezdama. Ako je Njujork san, sanjajte mastovito - vredi!

Ono sto svakom turisti pada na pamet su Empajer stejt bilding, Brodvej sa svojim cuvenim pozoristima, Tajms skver, Peta avenija...Pored toga sto Njujork treba razgledati, u njemu treba i kupiti ponesto, naravno, na Petoj aveniji, ukoliko to sebi mozete priustiti. Njujork morate osetiti svim culima i probati. Ne zivi u ovom gradu uzalud bezmalo 170 naroda i nacija. Svako od njih doneo je nesto od svoje nacionalne kuhinje, pa cete ovde pronaci veliki broj restorana s razlicitim svetskim kuhinjama. Verujte da nema nikoga ko nece pronaci nesto za sebe. Mada, mora se priznati da ovde i pored ogromnog broja restorana vlada tradicija brze hrane. Pored toga, ako ste u prilici obavezno idite na neku od bejzboj utakmica "Njujork Jenkisa" ili posetite kosarkasku utakmicu Njujork Niksa", ili ako tamo ne uspete da udjete, posetite Bungalov 8, mozda vam se posreci da se na tamosnjem podijumu za igru nadjete sa Paris Hilton.

Medjutim, neka vas sve to ne zavara - Njujork je ipak milionski grad, gde morate voditi racuna o sebi. Iako je stopa kriminala niza nego prethodnih godina, trebalo bi da nocu izbegavate Kvins, Bruklin i Bronks, kao i da nocu ne setate Central parkom. Ni sam metro nije bezbedan za nocnu voznju, pa se preporucuje setnja osvetljenim ulicama ili voznja taksijem.

Mozda je ono sto cini dusu Njujorka to sto on predstavlja cudan i mistican spoj svega najboljeg i najgoreg na kugli zemaljskoj. Grad koji je olicenje greha i gde na svakom koraku nailazite na najvece puritance; grad koji nikad ne spava i gde nikad nije dosadno. Jednom recju, mesto gde bi valjalo ziveti.

Prvo sto su jos s palube broda videli mnogobrojni imigranti pocetkom 20. veka pre stupanja na Americko tlo bio je Kip Slobode. Taj simbol Amerike, najprepoznatljivija slika Njujorka, predstavljao je ostvarenje njihovog sna, mogucnost da pocnu novi zivot u zemlji neogranicenih mogucnosti. Danas je ovaj visemilionski grad, u kome se govori preko 170 jezika, najpopularniji grad na svetu i omiljena turisticka destinacija, koju godisnje poseti preko 40 miliona turista iz celog sveta.

Sam grad cini nekoliko urbanih celina. U uze gradsko jezgro (centralna zona grada) spadaju: donji, gornji i srednji Menhetn (elitni deo grada), kao i centralni Bruklin. Ovaj deo Njujorka predstavlja finansijski centar modernog sveta, ciji je simbol ulica Vol strit. U uzu gradsku zonu danas jos spadaju: Bronks (cuven po svom zoo-vrtu), Bruklin (najveci miks naroda i rasa), Kvins (aerodromi i obojeno stanovnistvo), Stejtn Ajlend (urbani deo za stanovanje).

Ovaj grad u kojem se verovatno zivi najbrze na svetu, gde ljudi imaju malo prijatelja i poznanika i gde svi nekud zure, postoji i jedan od najpoznatijih parkova na svetu - Central park. To je mesto gde verovatno mozete sresti neku od mnogobrojnih poznatih licnosti kako dzogiraju ili voze bicikl. Isto tako nije neobicno da vidite nekog biznismena koji u odelu s laptopom u krilu sedi na klupi i mirno jede svoj sendvic, dok su njegove cipele i carape uredno slozene pored klupe. Na javnom mestu necete videti nikoga sa cigarom, to je sigurno. Pusenje na javnom mestu u Njujorku je odavno misaona imenica.

Njujork je kolevka dzeza, ali i hip-hop muzike. Brodvej s cuvenom 42. ulicom predstavlja san svakog glumca u Americi a i sire. S daskama koje zivot znace Brodvej je kultno pozorisno mesto koje ima posebnu draz i privlacnost. U samom Njujorku se godisnje snimi veliki broj filmova, sto ga po produkciji filmova stavlja na drugo mesto, odmah iza Holivuda. Cuvena serija Seks i grad je na najbolji moguci nacin docarala kako se zivi u Njujorku i sta danas ustvari predstavlja Njujork.

Lokalno telefoniranje

Vecina studenata ide u Ameriku sa prijeteljima ili u grupi sa drugim studentima koji su se odlucili za isti posao ili istu lokaciju. Vecina takodje tokom leta stekne prijatelje tamo, tako da im mobilni telefon u svakom slucaju postane relativno potreban.

Izbor mobilnih operatera je veliki i zavisi od drzave do drzave, pa cak i od grada do grada. Takodje, postoji veliki broj prepaid i postpaid programa tako da se moze naci ponesto za svakog. Planovi se generalno mogu podeliti na tri grupe: prepaid, postpaid bez ugovora i postpaid sa ugovorom.

• prepaid plan funkcionise u principu isto kao i kod nas. Uplacujes kredit i telefoniras dok imas kredita. Razlika je medjutim, sto se kod vecine operatera u Americi tarifira i dolazni poziv tj. skida vam se kredit i kad vas neko zove a ne samo kad vi zovete. Sa druge strane, kod vecine operatera su pozivi u mrezi besplatni. To znaci da ako idete sa nekoliko prijatelja, ako svi uzmete prepaid paket kod istog operatera, pricacete besplatno celo leto.
• postpaid bez ugovora je plan kojim placate mesecnu pretplatu ali niste obavezni vremenski, sto znaci da mozete koristiti postpaid karticu samo preko leta i pred polazak raskinuti ugovor bez ikakvih dodatnih troskova. Postpaid planovi su uglavnom isplativiji, dobijaju se bolje cene po minutu razgovora, besplatni minuti, besplatne poruke i sl. stvari.
• postpaid sa ugovorom je plan koji je manje atraktivan studentima koji idu preko leta, jer se kod ovog plana potpisuje ugovor o koriscenju usluga na godinu dana i vise. Prednosti ovog plana su sto uz potpisivanje ugovora mozete uzeti besplatno telefon cija je trzisna vrednost i preko $250 a i cene telefonitanja su nize.

Najveci mobilni operateri u Americi su Cingular, T-mobile, Verizon wireless. Pored ovih svaka drzava i grad ima jos par  "lokalnih" operatera, tako da je izbor velik i dobar.

Pridruzujem se onoj ogromnoj vecini koja za docek ide u NIGDE, ne znam da li ste culi ali vrlo popularna lokacije ove godine...Mislila sam da je problem u meni, previse sam zivcana, ne ide mi se u guzvu, kao omatorila sam i to, ali onda skontam da su skoro svi ljudi oko mene u tom fazonu i da retki od mojih prijatelja idu na neki konkretan docek, tipa kafic, restoran, splav...Tako da se i ne jedim mnogo sto ostajem kod kuce, bitno je da sam u drustvu meni dragih ljudi, da ica i pica ima u izobilju, zar mi treba vise?

Svima zelim da se lepo provedu za docek Nove Godine gde god se zadesili...Mnogo lepog u 2009., puno ljubavi, novih ljudi, poznanstava, druzenja po blogovima, zeli Vam Vasa Mici...

Zvanje sa racunara. Dakle, govorimo o programima za komunikaciju PC-Telefon. Opisacu dva programa, jedan koji vazi za najkvalitetniji i jedan koji ima najpovoljnije tarife zvanja.

SKYPE je program koji vec duze vreme vazi za najkvalitetniji softver svoje vrste. Njegovi aduti su besplatan razgovor sa racunara na racunar (audio i video), SkypeOut servis (zvanje klasicnih telefona-ono sto je tema ove price) kao i slanje SMS poruka. Program je lak za upotrebu, registracija traje par minuta, koliko i uplacivanje kredita. Iz Amerike, kredit na Skype nalog mozete uplatiti bilo kojom platnom karticom (Visa, AmEx, Diners...), u banci, a podrzani su i Paypal i Moneybookers. Mogu se uplacivati iznosi od 10$ pa na vise...Za download i ostale informacije posetite Skype homepage.

VoipBuster (VoipStunt) je program tj. servis koji vec duze vreme nudi najjeftinije telefoniranje. Mnogi pozivi (na pr. ka fiksnim telefonima u Americi) su besplatni. Ka Srbiji nazalost nisu ali su mnogo povoljnije od Skype tarifa.

Zasto onda uopste spominjemo Skype? Skype je servis koji je svoje programe poprilicno usavrsio, tako da nema nikakvih komplikacija oko placanja i tarifiranja poziva, i to je nesto cime VoipBuster ne moze da se pohvali. Kod koriscenja VoipStunta, desava se da cene poziva varijaju, da odbija uplatu kredita ili da jednotavno ljudi ne mogu da se uloguju na servis. Kao ne desava se cesto ali se ipak desava. I pored toga ostaje da ovaj servis ima najjeftinije tarife razgovora i kvalitet veze je odlican, zato ga i preporucuju. Tarife, download softver i ostale informacije mozete naci na VoipBuster.com.

Telefoniranje ka inostranstvu

 Calling cards. Kartice za internacionalne pozive mozete naci na benzinskim pumpama, supermarketima kao i na internetu. Kartice su uglavnom velicine kao standardne platne kartice ili vizit karte, i prodaju se u vrednosti od 5$, 10$ i vecim. Zajednicko za sve kartice ja da funkcionisu tako sto se prvo zove broj provajdera i to je uglavnom "toll free" broj (besplatan poziv, uglavnom formata 1800.xxx.xxx.xxxx) mada neki provajderi imaju napisan i lokalni broj telefona. Kada pozovete ovaj broj, pratite komande govornog automata i ukucate prvo pin kod koji se nalazi na kartici a zatim i broj telefona koji zelite da pozovete. Cene poziva se krecu od 0,07$/min do 0,3$/min. Takodje pri kupovini treba obratiti paznju da li provajder naplacuje "fee" za uspostavljanje veze i naravno, gledajte da kupite kartice kod kojih se to ne naplacuje.

Na internetu se moze naci veliki broj sajtova koji prodaju ove kartice a jedan od najpopularnijih je cloncom.com na kojem mozete uporedjivati kartice i izabrati najpovoljnije. Moze se platiti karticom ili paypal nalogom. "Toll fee" broj i pin kod dobijate na vasu email adresu.

SAD je velika zemlja i nemoguce je generalno govoriti o troskovima stanovanja i hrane, mentalitetu ljudi i slicnim stvarima. Kada analizirate ponude, dobro se informisite gde idete. Krenite od osnovnih informacija-geografske lokacije, podataka o klimi, broju stanovnika, zivotnom standardu, najblizim turistickim destinacijama i sl. Ako je rec o malom mestu, proverite koliko je ono udaljeno od najblizeg grada. Ako je u pitanju veliki grad, bilo bi pozeljno da znate u koji deo grada idete(ako vam je ta informacija nedostupna, uzmite u obzir cinjenicu da mozete biti smesteni u losiji deo grada gde nema ulicnog osvetljenja a u stanu do vas zivi 20 meksikanaca). Ako vam smestaj obezbedjuje poslodavac ili agencija pozeljno je da odmah dobijete adresu gde bi stanovali jer u tom slucaju lokaciju mozete i videti programom Google Earth.

Dobro se raspitajte sta vas buduci posao konkretno podrazumeva-do detalja. Pri opisu posla poslodavci umeju da budu neodredjeni, npr. opisu posao kao "Restourant Staff" a da pri tome ne naglase sta sve to moze da podrazumeva. Konkretno kod primera "Restourant Staff" moze vam se desiti da perete sudove ili ljustite krompir citavo leto...

Raspitajte se o radnom vremenu. Vecina poslodavaca naglasi da se radi minimum 40 sati nedeljno, ali ne napisu da li to podrazumeva tri dana od jutra do mraka ili je satnica rasporedjena na svih 7 dana u nedelji. Raspored rada ce vam znaciti i ako planirate da radite drugi posao. Na primer, ako izaberete posao spasioca, ocekujte da vam radno vreme pocinje najmanje u 11:00 a moze da traje do 22:00. Pri ovakvoj satnici mozete raditi drugi posao samo u nocnoj smeni...............................

Bilo kako bilo, Amerika me u ovom kontekstu nece videti, jer nemam podrsku roditelja...Ali jednog dana, kada prodju sve ove krize (moram da budem optimisticna, prosto moram, jer cu u suprotnom prolupati) otici cu pa makar...

U medjuvremenu par korisnih saveta koje sam pronasla na netu (iz tudjih iskustava, naravno) za one koji se ipak odluce na taj korak:

(1) Prvo i osnovno dogovorite se sa sobom, roditeljima, da li idete da se zezate ili da zaradite pare. Dakle, utvrdite sta su vam prioriteti...

(2) Izbegavajte siromasne drzave (tipa sve na JUGU-Florida, J. Karolina, Alabama, Misisipi...). Tamo nema posla ni za njih.

(3) Preporucuju da vec u Srbiji izaberete neki posao sa Tips (napojnice, baksis). Nemojte da vas pokoleba to sto je plata u startu manja, tips sve nadoknadi. To su poslovi tipa server, buser...

(4) Gledajte da odete u sto veci grad tu je i izbor poslova mnogo veci-logicno!

        Nastavice se...

A evo sta su mi rekli da je sustina programa...kao da ja to sama nisam znala..." Work & Travel (WAT) program je medjunarodni program za kulturnu razmenu odobren od Vlade SAD. On daje sansu studentima sirom sveta da zive, rade i da se zabavljaju u SAD za vreme letnje pauze. Veliko iskustvo u organizovanju poslova, kao i licno iskustvo zaposlenih koji su i sami bili ucesnici raznih programa kulturne razmene, predstavljaju garanciju vise u pogledu kvaliteta i sigurnosti.

Letnji program Work & Travel USA daje mogucnost studentima da za vreme letnjeg raspusta otputuju u SAD, i tako steknu novo zivotno iskustvo. Studenti dobijaju priliku da usavrse engleski jezik , upoznaju zapadni nacin zivota, nove prijatelje, americku kulturu i druze se sa ljudima iz celog sveta. Program je namenjen iskljucivo studentima koji zele da provere svoje mogucnosti, sposobnosti, budu nezavisni i time obezbede samofinansiranje u SAD za vreme letnjeg perioda. Upoznajte Ameriku onakvu kakva je u stvarnosti, a ne samo kao turista i iskusite kako je to ziveti kao Amerikanac.

Letnja avantura u SAD daje studentima mogucnosti da zarade uz sticanje radnog iskustva. Samostalnost, fleksibilnost, komunikativnost, zelja da upoznate svet, da budete pravi ambasador zemlje iz koje dolazite su neke od prednosti koje ce vas staviti korak ispred kao ucesnika u ovom programu.

Cetvoromesecni boravak ce vam omoguciti da pokrijete troskove putovanja i boravka u SAD a prekovremeni rad vam moze obezbediti pristojnu zaradu. I to nije sve! Posle provedenog cetvoromesecnog boravka kao student u SAD letnji radni program daje i mogucnost zasluzenog i nezaboravnog obilaska teritorije SAD-a u trajanju od 30 dana. Ako ste urbana osoba posetite mesta koja zive 24 casa kao sto su Nju Orleans, Miami, Los Andjeles, San Francisko i izvorista Njujorskog hip-hopa...Ukoliko volite prirodu, prirodne retkosti i pejzaze posetite Navaho rezervate u Arizoni, Glacier National Park u Montani ili Grand Kanjon..."

Fantasticno upakovano, priznajte?

U nameri da koliko toliko "procackam" celu pricu, pocela sam intezivno da se raspitujem. Krenula sam da obilazim novosadske agencije koje nude W and T programe odlaska u Ameriku. U tri agencije za koje sam cula i koje sam posetila zaposleni su bili ispod 26 godina starosti i nijedna od tih agencija nije bila starija od 3 godine. Dakle, radi se o novopecenim agencijama u kojima  rade tek svrseni studenti koji su tu u ulozi organizatora programa, koordinatora i ko zna cega jos sve ne...Moram priznati da mi to nimalo nije ulilo poverenje. Valjda sam ja tu ocekivala neke matore ljude, sa dugogodisnjim iskustvom, nemam pojma...Jasno je meni da je ta Amerika postala popularna u poslednjih par godina i da su ljudi poceli masovno da odlaze preko, recimo zadnjih 4-5 godina...Jasno mi je da cela ta prica relativno "mlada". Ali sam opet skepticna...

Kad me je prošao bes, nastupila je depresija. Na svu sreću to me nije dugo držalo. Mislim da sam već sutradan iskulirala. Pokušala sam da sagledam celu priču njihovim očima i šta bi oni imali od te moje avanture. Shvatila sam da bi verovatno dobili mnogo manje nego što bi izgubili u smislu da bi skroz posedeli za tih 5 mesci dok se ja ne vratim. Pokušala sam još jednom da ih ubedim pričom kako mi je to poslednja šansa da odem u toj studentskoj varijanti jer sam završna godina faxa, kako sam razgovarala sa brdo ljudi koji imaju izuzetno dobra iskustva, kako je sve to sigurno, to su proverene agencije ali sve je bilo uzalud... A onda sam se i sama zapitala koliko je to ustvari sve sigurno, provereno?

Svi moji argumenti, tipa novo iskustvo, nova poznanstva, usavršavanje jezika, moguća zarada, su naišli na zid...Ona jednostavno nije htela ili nije mogla da se pomiri sa tim da pusti svoju razmaženu princezu u taj daleki svet...Pa još na 5 meseci, Bože sačuvaj...A tata nije hteo da se meša...Bez njihove podrške sam bila izgubljena. Ceo moj poduhvat je pao u vodu jer u celoj priči postoji i taj neizbežni finansijski momenat koji mi ne dozvoljava da onako iz revolta spakujem kofere i kažem adios amigos... Doduše za tako nešto ne bih ni imala petlje, kad malo bolje razmislim...

Moj sledeći odlazak kući je bio prilično stresan...U mom odsustvu mama se dobro potrudila da se "raspita" po komšiluku o "krizi na tom dalekom Zapadu". Preko noći moja mama je postala finansijski stručnjak pre svega za Američko tržište i uopšte stručnjak za sva dešavanja na tom kontinentu. Došla je do zavidnog broja ljudi (iskreno, nisam ni bila svesna da mi je mama tako sposobna ) koji su bili u nekom od Work and Travel in the USA programa ili pak poznaju nekog ko je bio. I naravno, kao na filmu, to su sve bili ljudi sa lošim iskustvom. Samim tim što mi je izložila rezultate tog svog intezivnog istraživanja znala sam da je odluku vec donela...Bila sam mnooooogo besna....

O odlasku u Ameriku razmišljam pa...dobre tri godine. Sve kao ono next year...next year...Tu ideju sam u samom startu iznela svojim roditeljima i bili su oduševljeni. Njihova priča je bila da je to extra prilika koju definitivno ne smem da propustim. Imala sam njihovu bezrezervnu podršku. Sve dok ovog novembra nisam došla kući, sela pred njih i rekla e to je to, počela sam da tražim agenciju, da se raspitujem, trebalo bi da se prijavim do Nove Godine...Mislim da su tek u tom trenutku shvatili da ozbiljno pričam o svemu tome...